Ako ste iole kompjuterski edukovani, velike su šanse da od prijatelja uzmete CD i iskopirate vama zanimljiv softver ili da sa neta, bez plaćanja, učitate igricu.

A ako znate kako, šanse da ste to već uradili rastu.

Pa ipak, mi takvi, sebe ne bismo nazvali lopovima. Nikada u životu nismo ni čokoladicu iz prodavnice smandrljali u džep, a kamoli CD. Opet, prema proizvođačima softvera, mi smo najobičnija gomila amoralnih cyber bandita. Nije ni čudo, kada izračunaju da zbog nas "spretnih" godišnje gube 11 milijardi dolara! Što će reći da su devet od deset programa koji se prodaju na aukcionim sajtovima - pirati! Takav, lako sakupljeni plen na vašem hard disku samo Ameriku košta 111000 radnih mesta, 6 milijardi dolara neisplaćenih plata i 1,5 milijardi dolara neuteranih taksi. Ako ovi podaci ne bude osećaj krivice u vama, onda bi zaista trebalo da razmotrite ideju kako da postanete lopov od karijere.

Iskreno, navedene cifre deluju preuveličano. Kako da ne posumnjamo da novac kojim bismo platili softver, umesto investiranja u nova radna mesta neće da posluži za novi jacuzzi ili laserski vadičep gospođi Gates? Da li nas to sitna pakost usrećuje pa krademo elektronski i šta je u stvari pravi razlog našim IT lopovlucima?

Kada kompjutersku aplikaciju iznesemo kroz vrata cyberspace-a ništa materijalno se ne nalazi u našim rukama, niko nas ne goni i ne kažnjava. Ipak, kao što smo jednog dana seli za računar i pokrenuli čitav jedan virtuelni svet ispred nas, možda će uskoro doći vreme da razumemo kako i naša virtuelna krađa, ma koliko bila sigurna i bezopasna, nekom, negde, nanosi štetu.

A ako vaš trenutak da to shvatite još nije došao, etički bi bilo da bar sami sebi kažete - ja sam loša osoba. U krajnjem slučaju, niste jedini.

Počistite, dolazi vam Google

Takmičenje u što bržem, boljem i efikasnijem pretraživanju na Internetu postaje sve značajnije i, čini se, unosnije. U tome se već godinama nadmeću Microsoft, AOL, Apple, Ask Jeeves, sve sami lideri na polju IT-a.

Ali, izgleda da ih je, makar na kratko, preduhitrio Google. Ovaj Internet gigant upravo je izbacio preliminarnu verziju desktop programa za pretraživanje Interneta, ali i vašeg hard drajva. Na taj način Google proširuje granice pretraživačkog carstva i na personalne računare.

Ova desktop alatka, koju će korisnici moći besplatno da učitaju, omogućiće pretraživanje e-mejlova u Microsoft Outlook-u i Outlook Express-u, fajlove u Microsoft Word-u, Excel-u, PowerPoint-u kao i plain tekstu. Pretraživanje web stranica u Internet explorer-u se naravno, podrazumeva.

Softveru je potrebno neko vreme da registruje vaš hard disk, ali nakon toga rezultati pretraživanja se dobijaju u deliću sekunde. "Šta god da ste ikada ranije ugledali na vašem monitoru, sigurni smo da ćete, uz pomoć našeg PC pretraživača, moći brzo da pronađete", kažu predstavnici kompanije Google.

Nama je izgleda ostalo samo da pre dolaska ovog gosta u naš komp, kao pravi dobri domaćini, napravimo veliko spremanje.

Biće posla - preko glave!

Samo  ženstveno

Tipična žena igrač u Engleskoj čini svega jednu četvrtinu fanova video igrica, ima između 30 i 35 godina, igrajući se pred kompjuterom provodi oko 7 sati nedeljno i na kupovinu igrica troši otprilike 250 evra godišnje. Istovremeno, žene u Južnoj Koreji čine 69% od ukupnog broja zaljubljenika u igrice, dok je taj procenat u Americi sveden na 39%. No, ustaljeno mišljenje da muški pol ima monopol nad kompjuterskim igricama počinje polako da se menja. One se igraju više nego ikada ranije. I što je najvažnije, tačno znaju šta žele.

Do sada su u radnjama koje prodaju igrice preovladavali naslovi sa temama sporta, trka ili ratova, što svakako ostavlja utisak da je ta roba namenjena pre svega muškarcima.

U boljem slučaju, mogle su da se nađu biseksualne igre tipa Sims ili Princa od Persije. A evo do kojih zaključaka je došlo istraživanje kompanije Sony: Žena želi jednostavne komande i nekomplikovane poteze (na šta će se muškarci verovatno slatko nasmejati), ali, ima tu još ponešto - ona hoće brzu igru koja nije puko gubljenje vremena i još bržu pobedu. A pre i iznad svega - voli da preživi na kraju.

Kocka, kocka, koskica

Tužna istina da kockarska strast ne zna za granice potvrđuju i podaci kompanije Nielsen/NetRatins; vreme koje Internet kockari odborave na ovakvim sajtovima nimalo ne posustaje od onog provedenog u realnom životu. Virtuelne kockarnice iz dana u dan se sve više pune i već su učvrstile svoje mesto među Top ten sajtovima. Mnogima je odlazak na Internet "partiju" postao sastavni deo dnevnog surfovanja, te ako se ovakav trend nastavi, preti da ugrozi posećenost popularnih live kockarnica iz Las Vegasa.

Premda istraživanje pokazuje da odrasli muškarci čine 70% online kockara, ono što brine jeste činjenica da je znatan broj dece ispod 18 godina već zaražen kockarskim virusom. Osnovni problem, što se i inače pokazalo kao velika mana Interneta, jeste što web sajtovi u većini slučajeva nisu u stanju da izvrše adekvatnu proveru godišta svojih posetilaca. 

Razljućen ovakvim podacima, Internet savetnik John Carr srdito je reagovao: "Šokiralo me je kada sam čuo da na online kockarske sajtove mogu da se uloguju deca od jedanaest godina. Za tako nešto ne postoji izgovor!"

I to je to. Ne zna se da li je savetnik pride udario i šakom o sto. Ako saznam, javiću.

Zombiji su mrežu nama

Prema istraživanju kompanije Sophos iz prošlog meseca, skoro 43% svih neželjenih mejlova dolazi iz Amerike. Što će reći da je anti-spam zakon koji je pre deset meseci izglasan u SAD-u malo šta promenio. Na drugom mestu po slanju spama u svet nalazi se Južna Koreja, koja je od februara utrostručila svoj udeo u tome. Pozitivno je, pak, da je Kanada napravila znatan pomak u smanjenju junk mejlova sa 6,8% na 2,9%. Toliko u procentima.

Po američkom zakonu, spameri odlaze u zatvor. Osim toga, van zakona se stavljaju i njihove mnogobrojne taktike u skrivanju tragova. U martu su velike kompanije AOL, Microsoft, Earthlink i Yahoo nagrnule na sudove tužbama protiv pojedinaca za koje kažu da su slali spam uz pomoć otvorenih proxi servera a preko trećih, nedužnih lica koji i ne znaju da su njihovi kompjuteri postali slepi izvršioci tuđih naredbi.

Toliko o sudstvu.

Od marta do sada nema još ni jedne donete presude a umreženi zombiji mirno nastavljaju da osvajaju svet.

Toliko - u praksi.

Zamrznuti u vremenu

Broj posetilaca na vašem sajtu govori vam koliko je on popularan. U diskusionim grupama možete da pratite nečije interesovanje u zavisnosti od odgovora na vaša pitanja ili komentara koje date. Sve što radite na Internetu živi dugo, čak i ono za šta ste poželeli da niste nikada rekli ili uradili. Ali, postoji i jedno krajnje delikatno pitanje: šta se dešava sa vašim prisustvom na Internetu kada umrete?

Za početak, vaš sajt neće poživeti dugo za vama. Većina Internet domena i provajdera naplaćuje od vas www zakupninu mesečno ili godišnje, tako da će vaš deo cyber prostora trajati baš toliko - i ni dana više. Sa vama umire vaš sajt, vaša e-mejl adresa, lozinka i ko zna šta još.

Na žalost, ne postoje Internet domaćini koji bi iz pijeteta pazili na ičiji personalni sajt. Doduše, neke nacionalne arhive u Australiji, Švedskoj i Engleskoj čuvaju pojedine web sajtove, ali su pre fokusirane na važne kulturne podatke nego na nečija soliranja po netu. Sve i da se dogodi da se pronađe kompromis po kome bi vaši potomci mogli da bace pogled na to šta je svojevremeno njihov daleki predak (u datom slučaju - vi) postavljao na svoj web sajt, pitanje je da li bi budući moderni pretraživači to uopšte mogli da pročitaju.

Izgleda da je jedini pravi pristup ovom problemu posmatrati ga kao svojevrsnu Internet reciklažu u kojoj, uz malo sreće i dara, vaš potomak nastavi tamo gde ste vi stali, pa vas u tom kontekstu i spomene.

A to, priznaćete, i nije baš tako loš deal.