Rezultati istraživanja objavljeni su krajem 2004. godine, u naučnom časopisu Merne nauke i tehnologija, koji izdaje britanski Institut za fiziku. Tadajoši Šiojama i Mohamed Udin, sa Kjoto instituta za tehnologiju u Japanu, razvili su sistem koji može da registruje postojanje pešačkog prelaza ispred slepe osobe korišćenjem jedne kamere. Kombinujući još dve dodatne tehnike koje su osmislili ovi autori - za merenje širine kolovoza i određivanje boje svetla koje je upaljeno na semaforu, sistem slepoj osobi daje sve informacije koje su joj potrebne da bi bezbedno prešla na drugu stranu ulice.

Kao pomoć slepim osobama, na nekim pešačkim prelazima postoji zvučna signalizacija koja reaguje na zeleno svetlo za pešake. Međutim, na brojnim prelazima ovaj sistem nije ugrađen. Neke adaptacije urađene su i na belom štapu, uobičajenom pomagalu koje koriste slepe i slabovide osobe. Tako, na primer, postoje štapovi koji koriste lasersku svetlost ili ultrazvuk za detektovanje udaljenih objekata. Međutim, nijedno od ovih rešenja ne pruža ključne informacije o tome gde se pešački prelaz nalazi, kolika je širina kolovoza i koje je svetlo upaljeno na semaforu.

Uređaj razvijen u Kjotu, predstavlja konačni rezultat istraživačkog programa čiji je cilj bio obezbeđivanje svih važnih navigacionih informacija koje su slepim osobama potrebne za bezbedan prelazak preko ulice. Godinu dana ranije autori su objavili da su uspeli da konstruišu kameru vođenu računarom koja može da izmeri dužinu prelaska preko kolovoza i da istovremeno detektuje bolju svetla na semaforu. Međutim, sve do sada nedostajao je onaj najvažniji podatak - gde se zaista nalazi pešački prelaz.

Koristeći slike sa jedne jedine kamere, uređaj ima jednostavnu strukturu. Za razliku od sofisticiranih sistema stereo kamera, ovoj maloj kameri nije potrebno nikakvo kalibrisanje. Informacija se dobija korišćenjem "koordinatnog sistema kamere", tako da nije potrebno uzimati pojedinačne slike kako bi se izvršilo fino podešavanje sistema. Dužina pešačkog prelaza određuje se preko projektivne geometrije: kamera registruje sliku belih linija koje su obeležene na kolovozu, a potom se udaljenost određuje korišćenjem osobina geometrijskih oblika koji se vide na slici. Eksperimenti koje je profesor Šiojama sproveo sa svojim timom pokazuju da se dužina prešačkog prelaza može izmeriti sa greškom od samo 5 odsto, što predstavlja manje od jednog koraka.

Šiojama i Udin usavršili su svoj uređaj tako da sada može i da detektuje lokaciju pešačkog prelaza. Za ovu presudno važnu funkciju sistema koristili su proračun nazvan "projektivna invarijanta", koji uključuje udaljenost između belih linija i skup lineranih tačaka na krajevima belih linija, kako bi se precizno detektovalo šta jeste a šta nije prešački prelaz na datoj slici.

"Kamera je postavljena u nivou očiju i povezana sa malim računarom, koji prenosi informacije koristeći govorni sistem i daje zvučne komande i podatke preko malih zvučnika koji su postavljeni u blizini uha", objašnjava profesor Šiojama.

Ovu tehniku koristili su za analizu 196 slika i to se pokazalo uspešnim jer je u 194 slike registrovano prisustvo pešačkog prelaza. Samo u dve sličice sistem je napravio grešku, označivši da prešačkog prelaza nema iako je on postojao.

Slobodnije i bezbednije kretanje veoma je važno za slepe i slabovide osobe i zato ovaj novi sistem predstavlja pomoćno sredstvo koje im može doneti značajno olakšanje u dnevnim aktivnostima.

Izvor: Institute of Physics, Great Britain